Дванаеста ретроспективна поставка

Најкомплетније презентовање Коњовићевог дела у Галерији врши се путем поставки ретроспективног карактера, које са око 150 радова разних ликовних техника из галеријског фонда посетиоца воде кроз његово стваралаштво, које се протеже скоро кроз читав XX век и чије су значајне станице распоређене од Будимпеште, Прага, Беча, Париза, Касиса на Југу Француске, логора у Оснабрику, преко Брача, Дубровника и Цавтата до Новог Сада, Сремских Карловаца, Лединаца, манастира Раковац и војвођанских уметничких колонија, Палића, Бачке Тополе, Сенте, Бечеја и Ечке, да би се при томе Сомбор увек поново појављивао као свеобухватни катализатор, уметникова чврста тачка и главни покретач његовог неисцрпног креативног потенцијала.

Дванаеста поставка Галерије „Милан Коњовић”, остварена у години обележавања четири деценије постојања ове реномиране установе наше културе, задржава хронолошку концепцију претходних поставки, истичући тако хомогеност Коњовићевог опуса и консеквентни развојни пут његове уметности. Поставка надаље, путем бројних ремек-дела нарочито истиче снажни индивидуализам Милана Коњовића, препознат врло брзо од стране прашке и париске критике, да би га по повратку у домовину међу првима уочили Милан Кашанин, Тодор Манојловић, Момчило Стефановић, Десимир Благојевић, Ђорђе Поповић. Још једна значајна доминанта на коју поставка наглашено указује је уметников урођени „слух” за боју, којом он, уз форму, смело и непогрешиво влада. „Материја је боја”, знао је Коњовић рећи, изражавајући тако своје лично искуство, ослањајући се при томе, као и увек, на свој „најдубљи инстинкт”.

Графика

Ова поставка наглашава и тематску свестраност нашег уметника; нарочито истиче Коњовића сликара човека, који сликајући ликове, модерним ликовним језиком продире у карактер саме личности. Наравно, ни јединствена „ужарена” жита, усковитлана поља сунцокрета, пијане улице и стари салаши нису изостављени, а и љубитељима раскошних Коњовићевих цвећа и актова поставка пружа прави духовни и чулни ужитак. Можда ће за многе највеће откровење бити плодови Коњовићеве „позне младости”, као што је то у Гран Палеу доживела угледна француска историчарка уметности Дора Валије, а нарочито се истичу слике „византијске фазе”, које истински плене свежином, пуноћом и изражајношћу у својој сведености и једноставности, као и убедљивом актуелношћу ликовног језика.

У поставку су уткане и слике из Донације Вере Коњовић-Амиџић, уметникове кћерке јединице, које нарочито обогаћују презентацију раздобља учења и истраживања младог Коњовића двадесетих година у Сомбору, Прагу, Бечу и с почетка и у Паризу, када је уметник великом самодисциплином поставио стамене темеље својој особеној уметности.

Етапе Коњовићевог стваралаштва следимо у поставци и на одабраним листовима Коњовићевог импозантног графичког опуса, на цртежима рађеним оловком, тушем, кредом, угљем, бајцом, мастилом, сепијом, фломастером у виду прецизних студија, кубистичких експеримената, лепршавих крокија или сумарних скица. Те „недовршене” забелешке настале често на полеђини неке позивнице, на коверти, салвети или комадићу новина, значиле су за уметника снажан изазов и подстицај за стварање новог уметничког дела у „једном даху, без каснијих интервенција”, њему својственом занесеношћу и страшћу.

Графика

Поставка не би била целовита без пастела Милана Коњовића, који својим валерским богатством суздржаног колорита и баршунастом мекоћом обриса речито сведоче о широком дијапазону изражајних могућности великог уметника.

Док се пастелом уметник бавио само у ратно и послератно време, времену опште немаштине, па и оскудице сликарског материјала, акварели у поставци потичу из разних стваралачких периода Милана Коњовића и неретко су својом лакоћом и лепршавошћу важан допринос и подстицај на путу постизања максималне сумарности и синтетичности у уљаном сликарству.

Из богатог фундуса Галерије за поставку су издвојени радови који већ дуже време нису били излагани, али ту су и такозване „кључне слике” попут „Шуме” из 1913, „Аутопортрета” из 1933, „Сунцокрета” из 1942. или „Nature morte 53 II” из 1953, које су видели и Париз, и Москва и остале метрополе, јер су незаобилазни репери целовитог представљања Коњовићеве уметности.

Милан Коњовић

Меморијални део, у склопу поставке, у неколико витрина садржи уметникове личне ствари и фотографије из породичног албума; ту је морнарска мајица, за Коњовића симбол авантуре, која се, ако је није имао на себи, пребачена преко неке столице у атељеу, често појављује на његовим сликама. Ту је и платнена капица, заштита од јаког сунца, када би се „Панонски голијат” у ужарено летње подне, усред житног поља, као какав мачевалац борио са мотивом, а марама јаких боја има неколико, њих је носио око врата, као колористички акценат и контрапункт усклађеним тоновима његове одеће. Ту су и боје, које је од париског пигмента сам мешао, по својој рецептури и пунио у тубе, и наравно четке, којима је његова рука, која је, како је знао рећи, била само „емисер оног богомданог”, пренела на платно „визију стварности” произашлу из његове страствене љубави према животу.

Ирма Ланг

Сувенирница

Публикације
Публикације