Дубровник, Млини, Цавтат

20.мај 2017. - 20.јун 2017.

Дела Милана Коњовића артефакти су уметничке лепоте стваране у сукобу између миметичке стварности и сликарске визије и означавају уметникову победу над хаосом грубе материје и животног безнађа. Неисцрпну и покретачку енергију црпео је из блиског окружења и љубави према човеку.Радост стварања у интеракцији са природом основа је Коњовићевог стваралаштва.

Млини, 1932.

Читав XX век Коњовић је обележио својим изузетним делом. Неуморно се усавршавао учећи и стварајући у многим градовима и мањим срединама, од Сомбора до Прага, Беча и Париза. Сликаоје инспиративне теме блиског окружења које су се наметале као предмет уметниковог интересовања. Осим мотива војвођанских предела , салаша, сомборских улица и људи, Коњовић је био веома инспирисан приморским мотивима. Прве слике са поменутим мотивима насликао је 1927.године, приликом боравка у Француском рибарском месту ( Cassis- sur- Mer). Тада је самоуверено напушта  дотадашње неокласицистичко сликарство тврде шематизоване форме и постепено улази у  ликовно знатно слободније експресионистичко сликарство којим наговештава увод у чувену „плаву фазу“.

Ема и Милан, Цавтат, 1936.

Након повратка у домовину 1932.године, Коњовић први пут са супругом и ћеркм одлази у на одмор у Млини. Боравак у овом приморском и живописном месту инспирисао је уметника да наслика десетак уља. Нека од тада насталих дела власништво су  Галерије „Милан Коњовић“: „Херцеговачко пиле“ 1932.( ГМК ), „Лежећи акт“, 1932 г.( ГМК.) „Борови и маслине“ 1932.г, ( ГМК ).

Плави Касис, 1929.

Коњовић тада у своје сликарство, уноси знатне промене у колористичкој гами. Мења доминантну хармонију слике, уместо плаве, црвена боја постаје водећи тон усаглашена, са колористички комплементарном гамом. Ако је париска  „плава фаза„ почетак сликарске зрелости уметника, онда  „црвена фаза „ свакако представља његову још језгровитију високу стваралачку зрелост.Чулна, драматична и колористички сугестивна дела из овог периода логичан су развој појединих ликовних елемената и импулсивнијег сликарског израза.

Борови и маслине, 1932.

У лето 1933.године слика у Цавтату где доживљава сликарски препород. Био је то Коњовићев пут повратку природи, изворности, предметима и емоцијама, који се битно разликују, од војвођанских мотива салаша, ораница и кукуруза непрегледне бачке равнице. Приморски предели, светло, плаветнило мора, борови и маслине обогатили су Коњовићеву палету, снажним односом комплементарних боја. Овај нови бурни перид  усмерио је уметника ка новим тематским подстицајима. Осим  приморских мотива, уметник показује велико интересовање за фигуре живописних становника Конавла у изворним ношњама тог поднебља.. У Цавтату је Коњовић те године насликао двадесетак слика на којима су претежно мотиви мештана Конавла,  „На тераси у Цавтату“ 1933.г. ( ГМК),  „Две Конавоке“, 1933.г.(ГМК), неколико пејзажа и портрет Косте Страјнића.

Ема у Цавтату, 1933.

Следеће 1934.године у Прагу, у простору  групе „ Манес“, учествује на заједничкој изложби уметничке групе „Облик“,  заједно са неколицином југословенских сликара и вајара: Аралица, Јоб, Стијовић, Шербан итд.  Коњовић је изложио седам слика.

Конавока на софи, 1935

Са истом уметничком групом „Облик“ узима учешће и 1937. године у Солуну. Исте године излаже у Паризу у Galerie Mouradian -Vallotton.Ова изложба је свакако веома значајан уметнички догађај у Коњовићевом дотадашњем раду. Поред доброг пријема код публике и критике, значајан је и предговор у каталогу  Мориса Беца ( Maurice Betsz) у којем је окарактерисао Коњовићево сликарство као „ племенито, смело, снажно и сирово“.  На овој  веома значајној изложби учествовао је са двадесет и једном сликом са темама  ликова, пејзажа, мртвих природа, цвећа, насталих у Сомбору и Далмацији. Као потврду сликарског рада Коњовић добија почасну диплому ). Изложе у Риму, Београду, Загребу, Новом Саду, Сомбору и  Паризу.

Млини, 1935.

Поново се враћа  Цавтату 1935.године.Веома инспирисан и надахнут  насликао је чак четрдесет слика : „Конавока на софи“ 1935.година, ( ГМК), „Верочка“ 1935.г, ( ГМК ). Веома динамично и плодно раздобље у уметничком раду Коњовићу је донело импулсивније и колористички богатије ликовно искуство. Ово изузетно значајно и плодно раздобље, (од 1933-1941 године), припада  „црвеној фази“ обогаћеној бојама Војводине, као и темама приморских мотива Цавтата, Млина и Дубровника који су Коњовићу представљали неисцрпно врело инспирације.

Црвена риба, 1936.

У августу месецу 1940 године, Коњовић  борави и слика код свог пријатеља Косте Страјнића у Цавтату и Дубровнику. У Сомбор се вратио са десетак изузетних слика, имеђу осталих „Одалиска“ 1940 г.( ГМК ), „Ема у црвеној блузи“1940 г. ( ГМК )итд.

Куће у Цавтату, 1936.

Овај страсни  уметнички континуитет настао крајем тридесетих година Коњовић је крунисао изложбом у павиљону „Цвијете Зузорић“ 1940. године, тада отвора Београдску ликовну сезону својом трећом самосталном изложбом о којој је критика је писала веома афирмативно. Пјер Крижанић износи своје запажање и посебно издваја слике „ Портрет професора С“, платно: „ у којем је својим познатим начином , без деформисања, добро компонованом и сликаном, дао изврсно дело“ а у слици  „Конавока“ поред све декоративности мотива вешто је избегао фолклористичност“.

Дубровник, 1948.

Рат и ратне године, на кратко су зауставиле Коњовићево захуктало страсно и динамично сликарство.Дубровнику се поново враћа 1947 године, Приметна је извесна  промена у колористичкој гами на сликама које су настале у том послератном раздобљу. Мучне ратне године оставиле су трага на Коњовићево страсно и експресивно сликарство.Упркос тим узроцима и последицама  које су видно утицале на Коњовићево стваралаштво, у Дубровнику је насликао неспорна ремек-дела: „Страдун“ 1948 година, ( Народни музеј Београд ), „Црква Светог Влаха“1948 година, ( ГМК ), као и већ култну слику „Дубровачка Венера“ 1948.година,( ГМК).

Свети Влахо, 1951.

Коњовићева искрена љубав према природи и човеку видљива је на сваком његовом делу. Како је сам говорио „ Сликарство је чудо и увек загонетка, да није тако одавно бих престао да сликам“ Преузето из књиге Љубисава Андрића „ Разговор са Коњовићем“, издање Нова 6:Београд,1985.

Небојша Васић, аутор изложбе

Сувенирница

Публикације
Публикације