Dvanaesta retrospektivna postavka

Najkompletnije prezentovanje Konjovićevog dela u Galeriji vrši se putem postavki retrospektivnog karaktera, koje sa oko 150 radova raznih likovnih tehnika iz galerijskog fonda posetioca vode kroz njegovo stvaralaštvo, koje se proteže skoro kroz čitav XX vek i čije su značajne stanice raspoređene od Budimpešte, Praga, Beča, Pariza, Kasisa na Jugu Francuske, logora u Osnabriku, preko Brača, Dubrovnika i Cavtata do Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Ledinaca, manastira Rakovac i vojvođanskih umetničkih kolonija, Palića, Bačke Topole, Sente, Bečeja i Ečke, da bi se pri tome Sombor uvek ponovo pojavljivao kao sveobuhvatni katalizator, umetnikova čvrsta tačka i glavni pokretač njegovog neiscrpnog kreativnog potencijala.

Dvanaesta postavka Galerije „Milan Konjović”, ostvarena u godini obeležavanja četiri decenije postojanja ove renomirane ustanove naše kulture, zadržava hronološku koncepciju prethodnih postavki, ističući tako homogenost Konjovićevog opusa i konsekventni razvojni put njegove umetnosti. Postavka nadalje, putem brojnih remek-dela naročito ističe snažni individualizam Milana Konjovića, prepoznat vrlo brzo od strane praške i pariske kritike, da bi ga po povratku u domovinu među prvima uočili Milan Kašanin, Todor Manojlović, Momčilo Stefanović, Desimir Blagojević, Đorđe Popović. Još jedna značajna dominanta na koju postavka naglašeno ukazuje je umetnikov urođeni „sluh” za boju, kojom on, uz formu, smelo i nepogrešivo vlada. „Materija je boja”, znao je Konjović reći, izražavajući tako svoje lično iskustvo, oslanjajući se pri tome, kao i uvek, na svoj „najdublji instinkt”.

Grafika

Ova postavka naglašava i tematsku svestranost našeg umetnika; naročito ističe Konjovića slikara čoveka, koji slikajući likove, modernim likovnim jezikom prodire u karakter same ličnosti. Naravno, ni jedinstvena „užarena” žita, uskovitlana polja suncokreta, pijane ulice i stari salaši nisu izostavljeni, a i ljubiteljima raskošnih Konjovićevih cveća i aktova postavka pruža pravi duhovni i čulni užitak. Možda će za mnoge najveće otkrovenje biti plodovi Konjovićeve „pozne mladosti”, kao što je to u Gran Paleu doživela ugledna francuska istoričarka umetnosti Dora Valije, a naročito se ističu slike „vizantijske faze”, koje istinski plene svežinom, punoćom i izražajnošću u svojoj svedenosti i jednostavnosti, kao i ubedljivom aktuelnošću likovnog jezika.

U postavku su utkane i slike iz Donacije Vere Konjović-Amidžić, umetnikove kćerke jedinice, koje naročito obogaćuju prezentaciju razdoblja učenja i istraživanja mladog Konjovića dvadesetih godina u Somboru, Pragu, Beču i s početka i u Parizu, kada je umetnik velikom samodisciplinom postavio stamene temelje svojoj osobenoj umetnosti.

Etape Konjovićevog stvaralaštva sledimo u postavci i na odabranim listovima Konjovićevog impozantnog grafičkog opusa, na crtežima rađenim olovkom, tušem, kredom, ugljem, bajcom, mastilom, sepijom, flomasterom u vidu preciznih studija, kubističkih eksperimenata, lepršavih krokija ili sumarnih skica. Te „nedovršene” zabeleške nastale često na poleđini neke pozivnice, na koverti, salveti ili komadiću novina, značile su za umetnika snažan izazov i podsticaj za stvaranje novog umetničkog dela u „jednom dahu, bez kasnijih intervencija”, njemu svojstvenom zanesenošću i strašću.

Grafika

Postavka ne bi bila celovita bez pastela Milana Konjovića, koji svojim valerskim bogatstvom suzdržanog kolorita i baršunastom mekoćom obrisa rečito svedoče o širokom dijapazonu izražajnih mogućnosti velikog umetnika.

Dok se pastelom umetnik bavio samo u ratno i posleratno vreme, vremenu opšte nemaštine, pa i oskudice slikarskog materijala, akvareli u postavci potiču iz raznih stvaralačkih perioda Milana Konjovića i neretko su svojom lakoćom i lepršavošću važan doprinos i podsticaj na putu postizanja maksimalne sumarnosti i sintetičnosti u uljanom slikarstvu.

Iz bogatog fundusa Galerije za postavku su izdvojeni radovi koji već duže vreme nisu bili izlagani, ali tu su i takozvane „ključne slike” poput „Šume” iz 1913, „Autoportreta” iz 1933, „Suncokreta” iz 1942. ili „Nature morte 53 II” iz 1953, koje su videli i Pariz, i Moskva i ostale metropole, jer su nezaobilazni reperi celovitog predstavljanja Konjovićeve umetnosti.

Milan Konjović

Memorijalni deo, u sklopu postavke, u nekoliko vitrina sadrži umetnikove lične stvari i fotografije iz porodičnog albuma; tu je mornarska majica, za Konjovića simbol avanture, koja se, ako je nije imao na sebi, prebačena preko neke stolice u ateljeu, često pojavljuje na njegovim slikama. Tu je i platnena kapica, zaštita od jakog sunca, kada bi se „Panonski golijat” u užareno letnje podne, usred žitnog polja, kao kakav mačevalac borio sa motivom, a marama jakih boja ima nekoliko, njih je nosio oko vrata, kao koloristički akcenat i kontrapunkt usklađenim tonovima njegove odeće. Tu su i boje, koje je od pariskog pigmenta sam mešao, po svojoj recepturi i punio u tube, i naravno četke, kojima je njegova ruka, koja je, kako je znao reći, bila samo „emiser onog bogomdanog”, prenela na platno „viziju stvarnosti” proizašlu iz njegove strastvene ljubavi prema životu.

Irma Lang

Suvenirnica

Publikacije
Publikacije