Dubrovnik, Mlini, Cavtat

20. maj 2017. - 20. jun 2017.

Dela Milana Konjovića artefakti su umetničke lepote stvarane u sukobu između mimetičke stvarnosti i slikarske vizije i označavaju umetnikovu pobedu nad haosom grube materije i životnog beznađa. Neiscrpnu i pokretačku energiju crpeo je iz bliskog okruženja i ljubavi prema čoveku.Radost stvaranja u interakciji sa prirodom osnova je Konjovićevog stvaralaštva.

Mlini, 1932.

Čitav XX vek Konjović je obeležio svojim izuzetnim delom. Neumorno se usavršavao učeći i stvarajući u mnogim gradovima i manjim sredinama, od Sombora do Praga, Beča i Pariza. Slikaoje inspirativne teme bliskog okruženja koje su se nametale kao predmet umetnikovog interesovanja. Osim motiva vojvođanskih predela , salaša, somborskih ulica i ljudi, Konjović je bio veoma inspirisan primorskim motivima. Prve slike sa pomenutim motivima naslikao je 1927.godine, prilikom boravka u Francuskom ribarskom mestu ( Cassis- sur- Mer). Tada je samouvereno napušta  dotadašnje neoklasicističko slikarstvo tvrde šematizovane forme i postepeno ulazi u  likovno znatno slobodnije ekspresionističko slikarstvo kojim nagoveštava uvod u čuvenu „plavu fazu“.

Ema i Milan, Cavtat, 1936.

Nakon povratka u domovinu 1932.godine, Konjović prvi put sa suprugom i ćerkm odlazi u na odmor u Mlini. Boravak u ovom primorskom i živopisnom mestu inspirisao je umetnika da naslika desetak ulja. Neka od tada nastalih dela vlasništvo su  Galerije „Milan Konjović“: „Hercegovačko pile“ 1932.( GMK ), „Ležeći akt“, 1932 g.( GMK.) „Borovi i masline“ 1932.g, ( GMK ).

Plavi Cassis, 1929.

Konjović tada u svoje slikarstvo, unosi znatne promene u kolorističkoj gami. Menja dominantnu harmoniju slike, umesto plave, crvena boja postaje vodeći ton usaglašena, sa koloristički komplementarnom gamom. Ako je pariska  „plava faza“ početak slikarske zrelosti umetnika, onda  „crvena faza“ svakako predstavlja njegovu još jezgrovitiju visoku stvaralačku zrelost. Čulna, dramatična i koloristički sugestivna dela iz ovog perioda logičan su razvoj pojedinih likovnih elemenata i impulsivnijeg slikarskog izraza.

Borovi i masline, 1932.

U leto 1933.godine slika u Cavtatu gde doživljava slikarski preporod. Bio je to Konjovićev put povratku prirodi, izvornosti, predmetima i emocijama, koji se bitno razlikuju, od vojvođanskih motiva salaša, oranica i kukuruza nepregledne bačke ravnice. Primorski predeli, svetlo, plavetnilo mora, borovi i masline obogatili su Konjovićevu paletu, snažnim odnosom komplementarnih boja. Ovaj novi burni perid  usmerio je umetnika ka novim tematskim podsticajima. Osim  primorskih motiva, umetnik pokazuje veliko interesovanje za figure živopisnih stanovnika Konavla u izvornim nošnjama tog podneblja.. U Cavtatu je Konjović te godine naslikao dvadesetak slika na kojima su pretežno motivi meštana Konavla,  „Na terasi u Cavtatu“ 1933.g. ( GMK),  „Dve Konavoke“, 1933.g.(GMK), nekoliko pejzaža i portret Koste Strajnića.

Ema u Cavtatu, 1933.

Sledeće 1934.godine u Pragu, u prostoru  grupe „Manes“, učestvuje na zajedničkoj izložbi umetničke grupe „Oblik“,  zajedno sa nekolicinom jugoslovenskih slikara i vajara: Aralica, Job, Stijović, Šerban itd.  Konjović je izložio sedam slika.

Konavoka na sofi, 1935.

Sa istom umetničkom grupom „Oblik“ uzima učešće i 1937. godine u Solunu. Iste godine izlaže u Parizu u Galerie Mouradian -Vallotton.Ova izložba je svakako veoma značajan umetnički događaj u Konjovićevom dotadašnjem radu. Pored dobrog prijema kod publike i kritike, značajan je i predgovor u katalogu  Morisa Beca ( Maurice Betsz) u kojem je okarakterisao Konjovićevo slikarstvo kao „ plemenito, smelo, snažno i sirovo“.  Na ovoj  veoma značajnoj izložbi učestvovao je sa dvadeset i jednom slikom sa temama  likova, pejzaža, mrtvih priroda, cveća, nastalih u Somboru i Dalmaciji. Kao potvrdu slikarskog rada Konjović dobija počasnu diplomu ). Izlože u Rimu, Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, Somboru i  Parizu.

Mlini, 1935.

Ponovo se vraća  Cavtatu 1935.godine.Veoma inspirisan i nadahnut  naslikao je čak četrdeset slika : „Konavoka na sofi“ 1935.godina, ( GMK), „Veročka“ 1935.g, ( GMK ). Veoma dinamično i plodno razdoblje u umetničkom radu Konjoviću je donelo impulsivnije i koloristički bogatije likovno iskustvo. Ovo izuzetno značajno i plodno razdoblje, (od 1933-1941 godine), pripada  „crvenoj fazi“ obogaćenoj bojama Vojvodine, kao i temama primorskih motiva Cavtata, Mlina i Dubrovnika koji su Konjoviću predstavljali neiscrpno vrelo inspiracije.

Crvena riba, 1936.

U avgustu mesecu 1940 godine, Konjović  boravi i slika kod svog prijatelja Koste Strajnića u Cavtatu i Dubrovniku. U Sombor se vratio sa desetak izuzetnih slika, imeđu ostalih „Odaliska“ 1940 g.( GMK ), „Ema u crvenoj bluzi“1940 g. ( GMK )itd.

Kuće u Cavtatu, 1936.

Ovaj strasni  umetnički kontinuitet nastao krajem tridesetih godina Konjović je krunisao izložbom u paviljonu „Cvijete Zuzorić“ 1940. godine, tada otvora Beogradsku likovnu sezonu svojom trećom samostalnom izložbom o kojoj je kritika je pisala veoma afirmativno. Pjer Križanić iznosi svoje zapažanje i posebno izdvaja slike „ Portret profesora S“, platno: „ u kojem je svojim poznatim načinom , bez deformisanja, dobro komponovanom i slikanom, dao izvrsno delo“ a u slici  „Konavoka“ pored sve dekorativnosti motiva vešto je izbegao folklorističnost“.

Dubrovnik, 1948.

Rat i ratne godine, na kratko su zaustavile Konjovićevo zahuktalo strasno i dinamično slikarstvo.Dubrovniku se ponovo vraća 1947 godine, Primetna je izvesna  promena u kolorističkoj gami na slikama koje su nastale u tom posleratnom razdoblju. Mučne ratne godine ostavile su traga na Konjovićevo strasno i ekspresivno slikarstvo.Uprkos tim uzrocima i posledicama  koje su vidno uticale na Konjovićevo stvaralaštvo, u Dubrovniku je naslikao nesporna remek-dela: „Stradun“ 1948 godina, ( Narodni muzej Beograd ), „Crkva Svetog Vlaha“1948 godina, ( GMK ), kao i već kultnu sliku „Dubrovačka Venera“ 1948.godina,( GMK).

Sveti Vlaho, 1951.

Konjovićeva iskrena ljubav prema prirodi i čoveku vidljiva je na svakom njegovom delu. Kako je sam govorio „ Slikarstvo je čudo i uvek zagonetka, da nije tako odavno bih prestao da slikam“ Preuzeto iz knjige Ljubisava Andrića „ Razgovor sa Konjovićem“, izdanje Nova 6:Beograd,1985.

Nebojša Vasić, autor izložbe

Prethodne tematske izložbe

Suvenirnica

Čestitke i magneti
Ostalo