Slikarstvo Milana Konjovića od 1944. do 1952. godine

19. oktobar 2017. — 19. novembar 2017.

Glava arlekina — autoportret (1948)

Neposredno po oslobođenju, iako pripadnik građanskog staleža, Konjović biva izabran za prvog predsednika Sreskog odbora. Dužnost i obaveza koja se u tim smutnim i složenim vremenima nije mogla obavljati jednostavno i lagano bez moralnih dilema. Konjović o izabranoj dužnosti na mesto prvog predsednika Sreskog odbora govori da je izabran po zadatku. „To je bilo vreme vojne uprave, kratko, i bio sam više samo figur…” Nakon što je izabran za upravnika Gradskog muzeja, uložio je veliki napor da shvati novo doba, da u njemu nađe neki novi smisao. Pun optimizma nakon adaptacije zgrade muzeja organizuje izložbu slika iz zbirke Pavla Beljanskog, oktobra 1945. godine. Nakon izložbe napadnut je katalog sa predlogom iz pera Janoša Hercega i sama zbirka, u kojoj se nalazila remek–dela vodećih srpskih slikara, generacije između dva svetska rata.

Josip Broz Tito (1944)

Umesto rasterećenja, socijalistički realizam je još više povećavao napetost u Konjovićevom životu. Mada se spolja prilagođavao, kad je god mogao kontrolisao je svoje postupke, međutim u njegovoj ličnosti i karakteru stalno je bila prisutna frustrirajuća situacija između umetničke slobode i nametnute ideje socijalističkog realizma.

Loza (1946)

Prisutan je na svim mestima na kojima su pokrenute radne inicijative. Učestvovao je u mnogim akcijama i veoma se trudio da kao umetnik pruži svoj doprinos u novostvorenom socijalističkom društvenom uređenju. Odlazio je u alatnice, radionice, kovačnice, poljoprivredna dobra. Potpuno menja tematiku, slika bačke partizane, stolare, kovače, švalje, streljanje rodoljube, obične radnike i radnice u malim fabrikama.

Đura Voštar (1945)

Godine 1947. Konjović je boravio nekoliko dana u Bogojevu slikajući gradnju željezničkog mosta. Na samom gradilištu priredio je izložbu od 49 slika, jednu od izloženih slika pod nazivom „Izgradnja mosta na Bogojevu”.

Izgradnja mosta na Bogojevu (1947)

Iste godine izlaže u Beogradu u Umetničkom paviljonu u Beogradu ta izložba je izazvala ogromno interesovanje građana i tadašnje javnosti i kritike. Po pravilu, na otvaranju izložbe trebao je da se neko obrati i otvori izložbu. Na žalost, direktor Muzeja Veljko Petrović, kao i prisutne kolege i kritičari nalazili su različite izgovore da u tome ne učestvuju. Konjović tada donosi odluku da izložbu otvori sam, obraćajući se rečima: „Pošto ovu izložbu niko neće, ne sme, odnosno ne može da otvori, otvaram je ja lično. Izvolite gledajte slike”.

Srušeni Rakovac (1947)

U leto 1949. godine, na poljoprivrednom dobru „Majevica”, nadomak Sombora, nastala je serija pastela na kojima dominira čovek i teme vezane za obnovu razrušene domovine. Tamo je Konjović proveo čitavo leto, odlazio ujutro, a vraćao se uveče, često sa svojim prijateljem književnikom Janošem Hercegom, koji je beležio svoja zapažanja i razgovore, sa modelima dok ih je Konjović slikao, i to objavio u knjizi „Svet koji se menja”.

Vršidba (1949)

Nesporno da je Konjović svesno činio izvesne kompromise na osnovu nekih navedenih činjenica i konačno svog rada zasnovanim na ideji socrealizma, ali se konstantno i uporno trudio da očuva svoju likovnu osobenost i autonomnost umetničkog dela. To je u osnovi bio raskorak između kritike koja je imala negativan stav i umetnika čije je čitavo umetničko stvaralaštvo zasnovano na apsolutnoj likovnoj slobodi i izrazu.

Kovač (1949)

„Skupljao sam nove elemente, obrađivao nove motive, ali nisam nikada pravio kompromise sa svojim umetničkim shvatanjima. A umetnik ako je sebi veran, na njegovoj je strani istina, jer iza njegovog dela stoji ceo čovek. Zato sam i mogao da sačekam da me razumeju.”

Kustos Nebojša Vasić, autor izložbe

Suvenirnica

Publikacije
Publikacije