Асоцијације и експресије

18. октобар 2019 — 22. новембар 2019.

„Док сликам, осећам да сам гоњен неком унутрашњом неконтролисаном силом.”

Стваралаштво Милана Коњовића седамдесетих година логичан је наставак ликовног израза утемељеног на идеји о апсолутној ликовној слободи уметника и аутономности уметничког дела. У односу на слике из претходне деценије на којима доминирају  сведене синтетизоване форме, чистих бојених површина са израженим црним контурама колористичког геометризма, на сликама из седамдесетих година уочавају се знатно слободнији и експресивнији потези четком, прочишћенијег дијалекта сликарског говора. Драматичне и снажне композиције, које је сликао у даху, енергичним и брзим потезима, сведене су скоро до асоцијације, односно до знака и симбола. На сваком платну присутан је усијани темперамент уметника који лавину дубоких емоција претвара у динамичну оркестрацију линије и боје које се прожимају у снажном ритму и сукобу светлих и тамних површина.

У потрази за суштином чистог ликовног израза, ослобађајући слику свих сувишних елемената, Коњовић у овом раздобљу ствара управо онаква дела каква су саставни део његовог темперамента и сликарске визије о којој је често говорио: „Мислим да је суштина мог стваралаштва страст, која је, наравно, контролисана разумом. Али, то што је код мене церебрално налази се тек у другом плану. Радим нагонски, свако платно стварам у налету, па успем или не успем. Волим када се осети дах и свежина првог налета.”

Асоцијације и експресије

Коњовић је један од наших уметника великог знања и богате ликовне културе, који је са  интересовањем пратио, учествовао и доприносио развоју модерне ликовне уметности на простору некадашње југословенске ликовне сцене. Осим изузетно плодне сликарске активности, Коњовић је седамдесете године обележио веома успешним и запаженим самосталним изложбама својих дела у земљи и иностранству. О његовој енергији и виталности говори позната чињеница да је од пролећа све до јесени скоро свакодневно одлазио бициклом у природу сликајући омиљене мотиве по периферији сомборског атара: салаше, жита, кукурузе, оранице, улице и људе. Интересантно је истаћи да је Коњовић био један од актера у оснивању и раду ликовних колонија на којима је радо учествовао и давао огроман допринос у развоју ликовне уметности и културе више од две деценије. ( Суботица, Сента, Бачка Топола, Ечка, итд.)

Већ 1971. године излаже у Будимпешти у репрезентативном ликовном салону „Мичарнок”, поставку од  осамдесет осам уља, насталих у периоду од 1931. до 1970. године. Изложбу је у присуству угледних званичника и истакнутих уметника отворио књижевник Јанош Херцег, који је између осталог нагласио везаност Коњовићеве уметности, стваране у духу европскогмодерног сликарства за традицију и завичај. (стваран у духу европског модерног сликарства).

Ова изложба је изазвала огромно интересовање публике, шире јавности. Критика наглашава да нова дела Милана Коњовића нису ништа изгубила од свог жара и да уметник  не одустаје од своје ангажоване посвећености из ранијег стваралачког периода.

Асоцијације и експресије
Каталог са изложбе у Галерији Матице српске, Нови Сад, мај—јун 1973.

Један у низу значајних датума у уметниковом животу је 1973. година. Та година обележена је многим културним догађајима посвећеним Коњовићевом уметничком раду.

Коњовић слави седамдесет пет година живота. Поводом тог значајног јубилеја град Нови Сад се понудио да буде домаћин велике јубиларне  изложбе. Такву понуду је уметник са особитим задовољством прихватио. Избором сто слика насталих од 1929. до 1972. године, који је начинио, Лазар трифуновић, отворена је ретроспективна изложба Милана Коњовића у Галерији Матице српске под називом „Сликарство геста и акције”. Иако ретроспективног карактера, на изложби су  претежно доминирале слике из последње три деценије. „Ова поставка је пошла од тезе да сликарство геста и акције представља суштину уметности Милана Коњовића, њену трајну и увек савремену поруку, јер гест претвара у форму, у симбол уметниковог осећања света а сликарска акција исцрпљује његово људско узбуђење”.

Такво схватање уметности и живота почело је са плавом фазом а развија се у различитим облицима преко четрдесет година. Због тога се овде доносе најизразитији критички текстови који су пратили разлиставање Коњовићеве уметничке визије. Аутори: Милан Кашанин 1932, Растко Петровић 1932, Радоица Живановић Ное 1936, Исидора Секулић 1940, Хрецег Јанош 1951, Радослав Путар 1954, Момчило Стевановић 1958, Оскар Давичо 1959, Миодраг Б.Протић 1970.

Асоцијације и експресије

Коњовић је уметник који је умео да дефинише специфичан, натегнут и драматичан став често утемељен у кризама које су биле присутне у неколико наврата на његовом дугом стваралачком путу а из којих је успешно излазио, напорно радећи, са чврстом вером у своја уметничка убеђења. Касније је те кризе и неспоразуме користио, транформисао их према потребама конструисања мита који је о себи и свом раду успео да створи. На основу тих чињеница, Лазар Трифуновић у својој књизи „Стварност и мит у сликарству Милана Коњовића” даје дубоку и потпуно утемељену тезу којом објашњава овај мит о методологији стварања и разлозима настанка уметничког дела као и узрока који су његов настанак тесно условили. Чињеница је да се многа Коњовићева дела баве  темама које су наметнуле разне друштвене, социјалне и политичке околности и које су снажно утицале на опште стање и расположење уметника кроз различите стваралачке етапе.

Асоцијације и експресије

Асоцијације и експресије

Кустос Небојша Васић

Сувенирница

Публикације
Публикације