Повратак колориту

7. фебруар 2019.

Потреба уметника за сликарским експериментима и стилским променама долази спонтано али не и случајно, већ као логична последица сукоба животног искуства и дубоко проживљених емотивних и душевних стања. Након окончања рата и смањене напетости, Коњовићу се јављају сумње и забринутост због новог, другачијег друштвеног уређења са измењеним критеријумима политичке идеологије.

Наметнуте идеје социјалистичког реализма и чести неспоразуми, као и негативне критике из пера тадашњих еминентних ликовних критичара, стварале су додатну тензију у Kоњовићевом раду. Мада се споља прилагођавао кад год је могао, контролисао своје поступке, у његовој личности и карактеру стално је била присутна фрустрирајућа напетост између уметничке слободе и наметнуте идеологије соцреализма.

Повратак колориту

Ако пажљивије сагледамо раздобље од 1945. до 1950. године, можемо запазити да, осим велике излагачке активности, Коњовић никада пре, а ни касније, није доживљавао тако драстичне осцилације у критичким ставовима и оценама јавности, које су се кретале од тешких оптужби до значајних награда и признања.

Сликајући последице ратног пустошења, социјалистичке прославе, заокружио је свој тематски циклус изложбом под називом Људи, циклус који је као целину изложио 1951. године у Београду на својој другој послератној самосталној изложби. Јавности су презентована 53 дела, која су настала у раздобљу од 1933. до 1949. године.

На Коњовићевој палети и даље преовладава сива гама. Платно постепено замењује лесонитом, који је у потпуности прихватио као примарну подлогу носећег бојеног слоја.

Педесете године су време нових тенденција и сликарских могућности у уметничком стваралаштву на југословенском простору. За Коњовића су педесете године значиле повратак његовом страсном и динамичном сликарству. Експериментише с композицијом, бојом и формом, у потрази за новим сликарским изразом. Однос према предмету постаје примарна преокупација у његовом раду. Редукцијом елемената, ослобађа слику сувишних детаља.

Сматрао је да је атеље лабораторија у којој уметник треба да експериментише с бојом, линијом и формом као и слободом употребе различитих материјала. У боју меша гипс како би ублажио експлозивност колорита и добио потребну рељефност и фактуру бојеног слоја. Продори нових геометријских тенденција и схватања, које уноси у композициону структуру слике на уштрб примарне спонтаности, поново су присутни у Коњовићевом сликарству. Стилизује и транспонује форму, своди је на две димензије са чистим бојеним површинама које су оивичене црним контурама.

Уверен да је на прагу великог открића, од 1953. године слика један слободнији и маштовитији свет, сав од заноса и емоција, који није фокусиран на сам мотив као раније. Овај преокрет је означио дубоку стилску промену у Коњовићевом стваралаштву, ново раздобље — такозвану колористичку фазу.

Повратак колориту

Повратак колориту

Походом у стваралачку авантуру, Коњовић је створио визију другачијег света, новим сликарским открићима и ликовним сазнањима. Слику под називом Nature morte 53 I, коју је насликао 1953. године, назваће „међашем” којим је разграничио властито стваралаштво на раздобље пре и после карактеристичне слике.

„Када сам завршио слику, одједном је у мени нешто пукло. Као кад севне муња, па све одједном угледаш, тако сам угледао, остављајући још топлу кичицу, посматрајући дело, једну потпуно нову сликарску концепцију. Од тога времена почела је моја такозвана колористичка фаза. Пробио сам свој дотадашњи оквир па сам почео у разним смеровима да се развијам. И у колориту и у композицији, и у коришћењу искуства апстрактног сликарства, то јест — једне апсолутне слободе. Још веће од оне коју сам до тада имао. Та слика је један од најважнијих датума у мојем сликарству, због тога сам је тако и назвао. Nature morte је међаш на мојем сликарском путу, у мојој олуји. Од тада прилазим потпуно колористичком, слободном, визионарском сликарству.”

Повратак колориту

Сувенирница

Публикације
Публикације