Осврт на изложбу "Звук, светло и боја"

24.11.2018.

У савременој ликовној уметности прве половине ХХ века, Коњовић је неспорно један од најистакнутијих стваралаца, који је својим особеним делом изузетне уметничке вредности дао огроман допринос у развоју и афирмацији српске модерне ликовне уметности  и културе.

У целокупном стваралачком опусу Милана Коњовића који броји до 6000 дела, једна половина припада уљаном сликарству, док друга половина припада осталим ликовним техникама и дициплинама. Та чињеница нам говори о огромној посвећености Коњовића осталим другостепеним ликовним техникама, у овом случају акварелу и темпери.

Наиме, прва тематска изложба акварела и темпера постављена је у Галерији „Милан Коњовић“, давне 1972.године.  Аутор изложбе,  Ирма Ланг, дугогодишњи директор Галерије и врстан познавалац Коњовићевог уметничког рада. Поменута изложба је осим у Сомбору, гостовала и у неколико градова, (Суботица, Осијек, Ђаково). Због великог интересовања публике, љубитеља ликовне уметности и шире јавности за Коњовићево стваралаштво, жеља нам је била да након 46 година, а у оквиру прославе 120 година од рођења Милана Коњовића, поново презентујемо његове аквареле и темпере, који нису ништа мање узбудљиви од капиталних уљаних слика по којима је уметник препознатљив.

Ова тематска изложба од 62 дела носи карактер ретроспективне изложбе која нам јасно приказује развојни континуитет у Коњовићевом уметничком стваралаштву од 1919. до 1990. године.

Прве аквареле Коњовић је насликао 1919. године, али се током своје сликарске активности више пута овој техници враћао, нарочито у раздобљу конструктивизма и неокласицизма, све до 1927. године, која је значила прекретницу у Коњовићевом стваралаштву. Тада прихвата експресионизам као правац и стил у уметности коме ће остати веран до краја свог уметничког рада.

Други пут се Коњовић враћа акварелу и темпери у ратном периоду. У заробљеништву у Оснабрику успео је да наслика неколико темпера које су сада у власништву Галерије „Милан Коњовић“. Интересантно је истаћи да је уметник 1940. године урадио више скица за витраж. На основу две изабране скице израђени су витражи у чувеној уметничкој радионици „Станишић“ у Сомбору, који су касније поклоњени тадашњем Удружењу пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. Постављени су на главном улазу Уметничког павиљона. Нажалост витражи су након бомбардовања Београда 1941. године уништени.

Коњовић се након тешких ратних и послератних година поново враћа свом страсном и динамичном сликарству у раздобљу педесетих, шездесетих, а особито седамдесетих година. У овом раздобљу Коњовић придаје велику важност и значај акварелу и темпери, користећи искуства апстрактног сликарства и апсолутне ликовне слободе. Акварели из овог раздобља значајно су звучнији, прочишћенији и прозрачнији.

Осамдесетих година Коњовић и даље неуморно ствара инспирисан средњовековним византијским сликарством. У овом раздобљу уметник је насликао око 30 уља и неколико темпера које припадају позној „византијској фази“. Званично, једну од последњих слика Коњовић је насликао темпером 1990. године, под називом „Полуакт“. Ако узмемо у обзир чињеницу да је уметник тада имао 92 године живота, задивљује његова енергија и снага експресије, којем је то дело насликао.

Захваљујемо се свим посетиоцима који су одвојили своје слободно време да посете нашу изложбу и уједно обавештавамо целокупну јавност да ће ова изложбена поставка бити актуелна до краја јануара 2019. године.

Сувенирница

Публикације
Публикације