Осврт на отварање изложбе "Повратак колориту"

20.02.2019.

У оквиру обележавања  Дана Града Сомбора, у петак. 16. Фебруара 2019. године, са почетком у 18 часова, отворена је нова тематска изложба у Галерији „Милан  Коњовић“, под називом,

ПОВРАТАК  KОЛОРИТУ“

                                 Бранислав Сворцан,              Милена Рацков Ковачић            Небојша Васић

                                 помоћник градоначелнице             директор ГМК                      кустос ГМК

                                 за област културе

            Након окончања рата и смањене напетости, Коњовићу се јављају сумње и забринутост због новог, другачијег друштвеног уређења са измењеним критеријумима политичке идеологије.

            Наметнуте идеје социјалистичког реализма и чести неспоразуми, као и  негативне критике из пера тадашњих еминентних ликовних критичара, стварале су додатну тензију у Kоњовићевом раду. Мада се споља прилагођавао кад год је могао, контролисао своје поступке, у његовој личности и карактеру стално је била присутна фрустрирајућа напетост између уметничке слободе и наметнуте идеологије соцреализма.

            Ако пажљивије сагледамо раздобље од 1945. до 1950. године, можемо запазити да, осим велике излагачке активности, Коњовић никада пре, а ни касније, није доживљавао тако драстичне осцилације у критичким ставовима и оценама јавности, које су се кретале од тешких оптужби до значајних награда и признања.

            Сликајући последице ратног пустошења, социјалистичке прославе, заокружио је свој тематски циклус изложбом под називом Људи, циклус који је као целину изложио 1951. године у Београду на својој другој послератној самосталној изложби. Јавности су презентована 53 дела, која су настала у раздобљу од 1933. до 1949. године.

            На Коњовићевој палети и даље преовладава сива гама. Платно постепено замењује   лесонитом, који је у потпуности прихватио као примарну подлогу носећег бојеног слоја.

            Педесете године су време нових тенденција и сликарских могућности у уметничком стваралаштву  на југословенском простору. За Коњовића су педесете године значиле повратак његовом страсном и динамичном сликарству. Експериментише с композицијом, бојом и формом, у потрази за новим сликарским изразом. Сматрао је да је атеље лабораторија у којој уметник треба да експериментише с бојом, линијом и формом Продори нових геометријских тенденција и схватања, уноси у композициону структуру. Стилизује и транспонује форму, своди је на две димензије са чистим бојеним површинама које су оивичене црним контурама.

            Уверен да је на прагу великог открића, од 1953. године слика  један слободнији и маштовитији свет, сав од заноса и емоција, који није фокусиран на сам мотив као раније. Овај преокрет је означио дубоку стилску промену у Коњовићевом стваралаштву,  ново раздобље -  такозвану  колористичку фазу.

            Походом у стваралачку авантуру, Коњовић је створио визију другачијег света,  новим сликарским открићима и ликовним сазнањима. Слику под називом  Nature morte 53 I, коју је насликао 1953. године, назваће „међашем“ којим је разграничио властито стваралаштво на раздобље пре и после карактеристичне слике.

Наступио је нови период у Коњовићевом сликарству, заснован на искуствима апстрактног сликарства, у коме је насликао  завидан број  аутентичнних дела. Геометријску стилизацију и сажимање форме остварио је и на фигуралним сликама тог времена, које делују изузетно робусно, пуне су унутрашње тензије, а контура је још интензивнија него на пејзажима и мртвим природама.

            Учествује на многим сликарским колонијама, од новоосноване у Сенти 1952. године све до 1962. године.Свако лето узима учешће на једној а понекад и на две сликарске колоније;  (Бачка Топола 1953. године, Бечеј 1955. године,  Ечка код Зрењанина 1956. године. Коњовић у овом периоду излаже у многим градовима како у земљи, тако и у иностранству. Од 1953. до 1959. године, самостално је излагао на тринаест изложби у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, Врбасу, Бачкој Тополи, Сенти, итд. Учествовао је на седамдесетак групних изложби на значајним смотрама југославенске уметности, у Београду, Загребу, Љубљани, Скопљу, Сарајеву, Дубровнику, као и у иностранству у Вашингтону, Њујорку, Риму, Лондону и Паризу. За Коњовићев уметнички рад и друштвену активност владало је велико интересовање јавности.

            Потакнути уметничким радом и стваралаштвом Милана Коњовића, инспирисани ликом и делом овог изузетног и особеног уметника, многи ликовни критичари, књижевници, новинари, писали су веома опширне чланке. Критика није штедела  речи да би величала његову личност и његово сликарство.

            Централна прослава јубилеја поводом четрдесет година рада и шездесет година живота била је 1958. године у Новом Саду, у Галерији Матице српске. У својој  монографији   Стварност и мит у сликарству Милана Коњовића ,Лазар Трифуновић пише да је 1958. година била пресудна.

„Коњовић је тада забележио шездесетогодишњицу живота и четрдесет година уметничког рада и та прослава имала је одлике митског ритуала: добио је  Орден рада I реда који му је предао министар културе, изашла је луксузна монографија о његовом сликарству.“ Била је то прва монографија о Милану Коњовићу у којој је њен аутор Миодраг Б. Протић  хронолошки и аналитички кроз развојне етапе приказао  континуитет у уметничком раду Милана Коњовића.

          Крајем педесетих догодио се значајан напредак друштва у развоју и популаризацији уметности и културе у нашој земљи. Оснивају се музеји, домови културе, галерије, концертне дворане, итд. Коњовић тада показује изузетно интересовање и ангажује се у друштвеном и културном развоју земље. У Сомбору је 1961. године основана  Ликовна јесен  галерија у којој је Коњовић једно време радио као управник. Установа  је имала изузетно живу уметничку и излагачку активност која је трајала до 1994. године. Веома је ангажован у развоју и популаризацији сликарских колонија у Војводини. У септембру 1966. године основана је Галерија „Милан Коњовић“, поклоном 500 дела аутора своме граду. Своју неуморну активност у уметничком и друштвеном животу наставља истим интензитетом у наредним седамдесетим и осамдесетим годинама.

            

Два бокала, 1956., Сомбор, уље на лесониту

Nature morte 53 I, 1953., Сомбор, уље на лесониту

Сувенирница

Публикације
Публикације