Сликарство драматике и страсти

Прва библиографска јединица о Милану Коњовићу, датира још из 1914. године. Према уметниковом казивању, он је тада у шуми доживљавао мистику природе, подсећале су га на катедрале, будиле су у њему осећај свечаности и узвишености.

„Када се надахне војвођанским пејсажом, Коњовић је слободан према њему, он слика свој доживљај и своје осећање, у његовом унутрашњем простору је све бурно, страсно, испретурано, померено, доведено до опште експресије. Његова слика Војводине је толико лична и толико уопштена да може бити представа било ког пејсажа” — истиче Лазар Трифуновић у свом познатом делу „Стварност и мит у сликарству Милана Коњовића”.

Управо овакво сликарство Милана Коњовића, инспирисало је аутора изложбе Небојшу Васића, да изложби да овакав назив, те да одабере 28 уља на лесониту, насталих од 1960. до 1984. године, са призорима зрелих жита под голим брегом, жита с помрачењем сунца, кукурузе, крстине у Барањи, ђерам, салаше и сунцокрете, те призоре башта, поља и сланаче, насликаних у Дорослову и Купусини.

Изложбу је 30. априла (петак), у 18 часова отворио Игор Рил, историчар уметности из Београда, у изложбеном простору у приземљу Галерије „Милан Коњовић”.