Фазе у сликарству Милана Коњовића

Уметнички пут Милана Коњовића започиње тзв. „раном фазом”, за време школовања по средњој Европи. Одласком у Париз, боја постаје битан елемент сликарства, те настају прва ремек дела у „плавој фази”, која повратком у домовину смењује страствена „црвена фаза” на сликама предела и људи Војводине и Дубровника. Рат и заробљеништво стишавају колорит „сиве фазе”, а 1953. долази до прекретнице, слободнијег односа према предмету и доминације чисте, интензивне боје на делима „колористичке фазе”, сликарске оријентације која кулминира у „асоцијативној фази”, најзрелијем периоду уметниковог стваралаштва. „Византијска фаза”, настала у позним Коњовићевим годинама, инспирисана византијским иконама и фрескама, затвара круг уметничког пута.

1. Рана фаза (1913 — 1928)

   Рани период у сликарству Милана Коњовића од 1913. до 1928. године. Академизам, кубизам, неокласицизам.

2. Плава фаза (1929 — 1933)

   Од плаве фазе постаје боја битан елемент у Коњовићевом сликарству. Њеном доминацијом почињу и прва ремек дела која убрзо, на изложбама узбуђују страну и домаћу критику.

3. Црвена фаза (1934 — 1940)

   Повратак у домовину, плаву смењује црвена фаза оплођена бојама Војводине, осветљена кадкад доживљајима мора са путовања у Дубровник, Цавтат, Млине…

4. Сива фаза (1941 — 1952)

   Рат је заробљеништвом затамнео палету, потиснуо присне теме, наметнуо гробља, просјаке и сахране. Коњовић је у ратном и поратном периоду огледа и у новој техници — пастели.

5. Колористичка фаза (1953 — 1960)

   Од 1953. на Коњовићева платна је опет свим својим интензитетом покујала чиста боја да озари пределе, људе и плодове „ужарене Војводине”.

6. Асоцијативна фаза (1960 — 1985)

   Силовите, снажна и драматична дела настала из сукоба реалног предмета и ликовне визије.

7. Византијска — бела фаза (1985 — 1990)

   Позни период у Коњовићевом сликарству инспирисан византијском уметношћу, иконама и фрескама. Период који ће затворити круг плодног и импозантног уметничког стваралаштва.