Slikarstvo Milana Konjovića od 1913. do 1918. godine

17. februar 2018. — 17. mart 2018.

Veliko interesovanje za umetnost, osobito za slikarstvo i muziku Konjović je pokazivao još u ranom dečačkom razdoblјu. Naklonost prema slikarstvu i prvo ozbilјnije bavlјenje bojom, linijom i formom kod Konjovića se prvi put javlјa 1912. godine, kada je na zimskom raspustu naslikao prvu sliku pod nazivom „Zima u šumi”, bojama koje je te godine dobio za Božić. Pomenutu sliku naslikao je po predlošku jedne reprodukcije, dela nepoznatog autora. Sledeće godine nezadovolјan preslikavanjem dela drugih autora Konjović slika direktno po prirodi prenoseći na platno svoj doživlјaj viđenog motiva. U to vreme Konjovića fascinira šuma koju je doživlјavao kao mistično, tajnovito i veličanstveno mesto. Motive je pronalazio u „Šikari”, obližnjoj šumici nadomak Sombora.

Šuma

Za vreme raspusta iste godine slika u Slavoniji kod Našica. Tada je osetio veliku lјubav i želјu da se posveti slikarstvu kao svom životnom pozivu.

Šuma

Javnosti se prvi put predstavio 1914. godine, izložbom u Somborskoj gimnaziji sa pedesetak ulјa, pretežno pejzaža koje je naslikao u okolini Sombora.

Šuma

Izložene slike u gimnaziji, inspirisale su Nenada Blagojevića da napiše članak za somborsku „Slogu”. Pisao je veoma afirmativno o izloženim slikama, gde prvo izražava svoju pohvalu profesoru Kiralјu koji je Konjoviću predavao geometriju i crtanje, a nakon toga svoje zapažanje o izloženoj velikoj slici koja verno prikazuje živopisan deo ovdašnje šume „Šikare” u jesenje doba. Naslikana sa puno osećanja u kojoj je verno dočarana atmosfera i jutarnji vazduh u šumi. Osim navedene, izloženo je još pedesetak veoma uspelih radova. Slikao je intuitivno i veoma spontano, prenoseći na platno svoj doživlјaj prirode, osluškujući pri tom unutrašnji instinkt i osećaj za estetsko.

Crtež vojnika

Prve pozitivne kritike Konjovića su dodatno motivisale da slikarstvo prihvati kao životni poziv. Nakon završetka gimnazije 1916. godine, mobilisan je iz školske klupe već 29. maja. Po pozivu odlazi u Budimpeštu u školu rezervnih oficira. Slobodno vreme koristi obilazeći galerije i muzeje, uzima časove crtanja akta u takozvanoj „slobodnoj školi” gde prvi put saznaje za neke od modernih francuskih slikara poput Pola Sezana, čije je slikarstvo izuzetno cenio. Nabavlјa neophodni slikarski materijal i jedan manji blok za crtanje, na kome će kasnije nastati niz crteža i skica.

Crtež vojnika

Februara završava školu kao artilјerijski kadet-aspirant i vraća se u haubički puk. Po prekomandi iz Budimpešte odlazi u Viner Nojštat, gde završava kurs za određivanje neprijatelјskog položaja po zvuku i svetlosti. Tamo je u slobodno vreme crtao živopisne planinske predele Semeringa kojim je bio okružen. Osim predela, česti motivi na Konjovićevim crtežima bili su likovi vojnika i starešina, pokušavajući da pronikne u suštinu njihovih karaktera.

Crtež vojnika

U junu mesecu 1917. godine, nakon tri meseca vojne obuke, Konjović je prekomandovan u Temišvar, odakle je prilikom kraćeg boravka u Somboru naslikao „Autoportret”.

Autoportret

1917. godine, izuzetno uspešno ekspresionističko delo malog formata naslikano na kartonu. Po formaciji i ratnom zadatku 1918. godine, Konjovića prebacuju na ruski front u Voloku, Bukovini, i Černovice. Kasnije u junu mesecu iste godine prekomandovan je za Tirol i dalјe na italijanski front. U predahu od vojničkih aktivnosti, slobodno vreme je iskoristio da uradi nekoliko portreta pretpostavlјenih starešina i svog komandanta češkog Nemca Kolerta, od koga dobija kraće odsustvo da doputuje u Sombor i poseti svoje najbliže, gde je nakon kratkog boravka dočekao i kraj prvog svetskog rata.

Nakon završetka prvog svetskog rata, umesto u Budimpešti gde je imao obezbeđeno mesto na Akademiji kod profesora Retija, odlazi u Prag i upisuje vanredne studije slikarstva u klasi profesora Vlaha Bukovca. Impresioniran gradom, arhitekturom, lјudima, Konjoviću se probudila velika želјa da u tom prelepom gradu izuzetne kulture, započne ozbilјnije umetničko usavršavanje.

Nažalost, veliko očekivanje pretvorilo se u veliko razočarenje. Konjović je nakon dva semestra napustio akademiju.

Od 1913. godine, kada je sebe otkrio kao slikara i kasnije odlučio da to postane, Konjovićev razvojni put umetnika i slikara, prolazio je kroz razdoblјa velikih izazova i stvaralačkih kriza. I dalјe je u stalnoj potrazi za sopstvenim likovnim izrazom, sve do 1928. godine, kada konačno sebe pronalazi u ekspresionističkom slikarstvu. Ovo petnaestogodišnje razdoblјe možemo nazvati periodom učenja, traženja i usavršavanja.

Opus Milana Konjovića stvaran skoro osamdeset godina, odavno je zaokružen kroz hronološki niz razvojnih i stvaralačkih faza. Međutim, ove prve slike nastale u ranoj mladosti, zadivlјuju slikarskom zrelošću i talentom autora, koji je intuitivno, slobodnim impresionističkim potezima, veoma vešto usklađivao likovne elemente, kompoziciju i kolorističku harmoniju. Snažna umetnička ličnost jakog temperamenta i izuzetnog talenta, prepoznata je kod Konjovića upravo u ovim najranijim radovima.

Kustos Nebojša Vasić

Prethodne tematske izložbe

Suvenirnica

Čestitke i magneti
Ostalo