Asocijacije i ekspresije

18. oktobar 2019 — 22. novembar 2019.

„Dok slikam, osećam da sam gonjen nekom unutrašnjom nekontrolisanom silom.”

Stvaralaštvo Milana Konjovića sedamdesetih godina logičan je nastavak likovnog izraza utemelјenog na ideji o apsolutnoj likovnoj slobodi umetnika i autonomnosti umetničkog dela. U odnosu na slike iz prethodne decenije na kojima dominiraju svedene sintetizovane forme, čistih bojenih površina sa izraženim crnim konturama kolorističkog geometrizma, na slikama iz sedamdesetih godina uočavaju se znatno slobodniji i ekspresivniji potezi četkom, pročišćenijeg dijalekta slikarskog govora. Dramatične i snažne kompozicije, koje je slikao u dahu, energičnim i brzim potezima, svedene su skoro do asocijacije, odnosno do znaka i simbola. Na svakom platnu prisutan je usijani temperament umetnika koji lavinu dubokih emocija pretvara u dinamičnu orkestraciju linije i boje koje se prožimaju u snažnom ritmu i sukobu svetlih i tamnih površina.

U potrazi za suštinom čistog likovnog izraza, oslobađajući sliku svih suvišnih elemenata, Konjović u ovom razdoblјu stvara upravo onakva dela kakva su sastavni deo njegovog temperamenta i slikarske vizije o kojoj je često govorio: „Mislim da je suština mog stvaralaštva strast, koja je, naravno, kontrolisana razumom. Ali, to što je kod mene cerebralno nalazi se tek u drugom planu. Radim nagonski, svako platno stvaram u naletu, pa uspem ili ne uspem. Volim kada se oseti dah i svežina prvog naleta.”

Asocijacije i ekspresije

Konjović je jedan od naših umetnika velikog znanja i bogate likovne kulture, koji je sa interesovanjem pratio, učestvovao i doprinosio razvoju moderne likovne umetnosti na prostoru nekadašnje jugoslovenske likovne scene. Osim izuzetno plodne slikarske aktivnosti, Konjović je sedamdesete godine obeležio veoma uspešnim i zapaženim samostalnim izložbama svojih dela u zemlјi i inostranstvu. O njegovoj energiji i vitalnosti govori poznata činjenica da je od proleća sve do jeseni skoro svakodnevno odlazio biciklom u prirodu slikajući omilјene motive po periferiji somborskog atara: salaše, žita, kukuruze, oranice, ulice i lјude. Interesantno je istaći da je Konjović bio jedan od aktera u osnivanju i radu likovnih kolonija na kojima je rado učestvovao i davao ogroman doprinos u razvoju likovne umetnosti i kulture više od dve decenije. ( Subotica, Senta, Bačka Topola, Ečka, itd.)

Već 1971. godine izlaže u Budimpešti u reprezentativnom likovnom salonu „Mičarnok”, postavku od osamdeset osam ulјa, nastalih u periodu od 1931. do 1970. godine. Izložbu je u prisustvu uglednih zvaničnika i istaknutih umetnika otvorio književnik Janoš Herceg, koji je između ostalog naglasio vezanost Konjovićeve umetnosti, stvarane u duhu evropskogmodernog slikarstva za tradiciju i zavičaj. (stvaran u duhu evropskog modernog slikarstva).

Ova izložba je izazvala ogromno interesovanje publike, šire javnosti. Kritika naglašava da nova dela Milana Konjovića nisu ništa izgubila od svog žara i da umetnik ne odustaje od svoje angažovane posvećenosti iz ranijeg stvaralačkog perioda.

Asocijacije i ekspresije
Katalog sa izložbe u Galeriji Matice srpske, Novi Sad, maj—jun 1973.

Jedan u nizu značajnih datuma u umetnikovom životu je 1973. godina. Ta godina obeležena je mnogim kulturnim događajima posvećenim Konjovićevom umetničkom radu.

Konjović slavi sedamdeset pet godina života. Povodom tog značajnog jubileja grad Novi Sad se ponudio da bude domaćin velike jubilarne izložbe. Takvu ponudu je umetnik sa osobitim zadovolјstvom prihvatio. Izborom sto slika nastalih od 1929. do 1972. godine, koji je načinio, Lazar trifunović, otvorena je retrospektivna izložba Milana Konjovića u Galeriji Matice srpske pod nazivom „Slikarstvo gesta i akcije”. Iako retrospektivnog karaktera, na izložbi su pretežno dominirale slike iz poslednje tri decenije. „Ova postavka je pošla od teze da slikarstvo gesta i akcije predstavlјa suštinu umetnosti Milana Konjovića, njenu trajnu i uvek savremenu poruku, jer gest pretvara u formu, u simbol umetnikovog osećanja sveta a slikarska akcija iscrplјuje njegovo lјudsko uzbuđenje”.

Takvo shvatanje umetnosti i života počelo je sa plavom fazom a razvija se u različitim oblicima preko četrdeset godina. Zbog toga se ovde donose najizrazitiji kritički tekstovi koji su pratili razlistavanje Konjovićeve umetničke vizije. Autori: Milan Kašanin 1932, Rastko Petrović 1932, Radoica Živanović Noe 1936, Isidora Sekulić 1940, Hreceg Janoš 1951, Radoslav Putar 1954, Momčilo Stevanović 1958, Oskar Davičo 1959, Miodrag B.Protić 1970.

Asocijacije i ekspresije

Konjović je umetnik koji je umeo da definiše specifičan, nategnut i dramatičan stav često utemelјen u krizama koje su bile prisutne u nekoliko navrata na njegovom dugom stvaralačkom putu a iz kojih je uspešno izlazio, naporno radeći, sa čvrstom verom u svoja umetnička ubeđenja. Kasnije je te krize i nesporazume koristio, tranformisao ih prema potrebama konstruisanja mita koji je o sebi i svom radu uspeo da stvori. Na osnovu tih činjenica, Lazar Trifunović u svojoj knjizi „Stvarnost i mit u slikarstvu Milana Konjovića” daje duboku i potpuno utemelјenu tezu kojom objašnjava ovaj mit o metodologiji stvaranja i razlozima nastanka umetničkog dela kao i uzroka koji su njegov nastanak tesno uslovili. Činjenica je da se mnoga Konjovićeva dela bave temama koje su nametnule razne društvene, socijalne i političke okolnosti i koje su snažno uticale na opšte stanje i raspoloženje umetnika kroz različite stvaralačke etape.

Asocijacije i ekspresije

Asocijacije i ekspresije

Kustos Nebojša Vasić

Suvenirnica

Publikacije
Publikacije