Povratak koloritu

7. februar 2019.

Potreba umetnika za slikarskim eksperimentima i stilskim promenama dolazi spontano ali ne i slučajno, već kao logična posledica sukoba životnog iskustva i duboko proživlјenih emotivnih i duševnih stanja. Nakon okončanja rata i smanjene napetosti, Konjoviću se javlјaju sumnje i zabrinutost zbog novog, drugačijeg društvenog uređenja sa izmenjenim kriterijumima političke ideologije.

Nametnute ideje socijalističkog realizma i česti nesporazumi, kao i negativne kritike iz pera tadašnjih eminentnih likovnih kritičara, stvarale su dodatnu tenziju u Konjovićevom radu. Mada se spolјa prilagođavao kad god je mogao, kontrolisao svoje postupke, u njegovoj ličnosti i karakteru stalno je bila prisutna frustrirajuća napetost između umetničke slobode i nametnute ideologije socrealizma.

Povratak koloritu

Ako pažlјivije sagledamo razdoblјe od 1945. do 1950. godine, možemo zapaziti da, osim velike izlagačke aktivnosti, Konjović nikada pre, a ni kasnije, nije doživlјavao tako drastične oscilacije u kritičkim stavovima i ocenama javnosti, koje su se kretale od teških optužbi do značajnih nagrada i priznanja.

Slikajući posledice ratnog pustošenja, socijalističke proslave, zaokružio je svoj tematski ciklus izložbom pod nazivom Ljudi, ciklus koji je kao celinu izložio 1951. godine u Beogradu na svojoj drugoj posleratnoj samostalnoj izložbi. Javnosti su prezentovana 53 dela, koja su nastala u razdoblјu od 1933. do 1949. godine.

Na Konjovićevoj paleti i dalјe preovladava siva gama. Platno postepeno zamenjuje lesonitom, koji je u potpunosti prihvatio kao primarnu podlogu nosećeg bojenog sloja.

Pedesete godine su vreme novih tendencija i slikarskih mogućnosti u umetničkom stvaralaštvu na jugoslovenskom prostoru. Za Konjovića su pedesete godine značile povratak njegovom strasnom i dinamičnom slikarstvu. Eksperimentiše s kompozicijom, bojom i formom, u potrazi za novim slikarskim izrazom. Odnos prema predmetu postaje primarna preokupacija u njegovom radu. Redukcijom elemenata, oslobađa sliku suvišnih detalјa.

Smatrao je da je atelјe laboratorija u kojoj umetnik treba da eksperimentiše s bojom, linijom i formom kao i slobodom upotrebe različitih materijala. U boju meša gips kako bi ublažio eksplozivnost kolorita i dobio potrebnu relјefnost i fakturu bojenog sloja. Prodori novih geometrijskih tendencija i shvatanja, koje unosi u kompozicionu strukturu slike na uštrb primarne spontanosti, ponovo su prisutni u Konjovićevom slikarstvu. Stilizuje i transponuje formu, svodi je na dve dimenzije sa čistim bojenim površinama koje su oivičene crnim konturama.

Uveren da je na pragu velikog otkrića, od 1953. godine slika jedan slobodniji i maštovitiji svet, sav od zanosa i emocija, koji nije fokusiran na sam motiv kao ranije. Ovaj preokret je označio duboku stilsku promenu u Konjovićevom stvaralaštvu, novo razdoblјe — takozvanu kolorističku fazu.

Povratak koloritu

Povratak koloritu

Pohodom u stvaralačku avanturu, Konjović je stvorio viziju drugačijeg sveta, novim slikarskim otkrićima i likovnim saznanjima. Sliku pod nazivom Nature morte 53 I, koju je naslikao 1953. godine, nazvaće „međašem” kojim je razgraničio vlastito stvaralaštvo na razdoblјe pre i posle karakteristične slike.

„Kada sam završio sliku, odjednom je u meni nešto puklo. Kao kad sevne munja, pa sve odjednom ugledaš, tako sam ugledao, ostavlјajući još toplu kičicu, posmatrajući delo, jednu potpuno novu slikarsku koncepciju. Od toga vremena počela je moja takozvana koloristička faza. Probio sam svoj dotadašnji okvir pa sam počeo u raznim smerovima da se razvijam. I u koloritu i u kompoziciji, i u korišćenju iskustva apstraktnog slikarstva, to jest — jedne apsolutne slobode. Još veće od one koju sam do tada imao. Ta slika je jedan od najvažnijih datuma u mojem slikarstvu, zbog toga sam je tako i nazvao. Nature morte je međaš na mojem slikarskom putu, u mojoj oluji. Od tada prilazim potpuno kolorističkom, slobodnom, vizionarskom slikarstvu.”

Povratak koloritu

Suvenirnica

Publikacije
Publikacije